Svejedno o kojim projektima je reč – skoro da nema projekata bez IT pozadine. Kod nekih projekata je IT udeo toliko veliki, da prevaže, te je zbog toga ceo projekat nazvan digitalnim. Zbog svoje digitalne strukture i orijentacije digitalni projekti zahtevaju specijalan način upravljanja projektima koji omogućava postizanje projektnih ciljeva. Ovaj članak detaljno opisuje osobenosti postupaka ovih projekata i razloge zbog kojih zahtevaju stručna znanja.

Šta je to digitalno upravljanje projektima i šta su digitalni projekti?

Upravljanje projektima podrazumeva realizaciju projekata pod opštim uslovima vremena, budžeta i zahteva. Pritom reč projekat pokriva veliko polje značenja. Tako se pod projektom može podrazumevati sledeće:

• konstruisanje novog automobila
• projekti restruktuiranja
• strateški projekti
• i naravno digitalni projekti

Digitalni projekti su svi oni projekti koji imaju za cilj:

• uvođenje novog softvera
• proširenje softvera
• zamenu starog softvera novim.

U zavisnosti od oblasti primene softvera, on se različito programira. Stoga se na primer drugačije programira softver za mobilni telefon ili automobil od onog softvera, koji služi za automatizaciju nekih procesa. Takođe i njihovi ciljevi se međusobno razlikuju. Mogući su sledeći ciljevi:

• ušteda na troškovima kroz automatizaciju i zamenu radne snage
• minimizacija grešaka
• razvoj novog biznisa
• unapređivanje ili podrška postojećim procesima

Za sve ove namere potrebni su digitalni projekti koji postavljaju zasebne zahteve pred manadžera projekta i projktni tim.

Ko je vođa digitalnih projekata?

U principu postoje dve vrste menadžera digitalnih projekata: digitalni menadžer projekta fokusiran na poslovanje i tehnički menadžer projekta.

Menadžer projekta fokusiran na poslovanje nadgleda projekte u celosti, u koje su pored IT odeljenja uključena i druga, kao na primer marketing. Tehnički menadžer projekta odgovoran je za realizaciju u saradnju sa IT odeljenjem i pružaocima usluga.

Koji od njih ima vodeću ulogu u nekom projektu, zavisi od strukture firme i uticaja pojedinačnih odeljenja. Sadržajno bi ukupna odgovornost trebalo biti prebačena na onog menadžera projekta, koji ima veću dodatu vrednost unutar projekta.

Po čemu se razlikuju digitalni projekti od ostalih projekata?

Verovatno po mnogo čemu više nego što ste mislili. Pomenuta struktura vođenja projekta bila bi već jedna razlika. Slede ostale:

Digitalni Projekt Managment

Ovo su sve karakteristike koje ilustruju o kojim osobenostima kod digitalnih projekata treba voditi računa i šta ih razlikuje od strateških projekata.

Dobar menadžer digitalnih projekata će već tokom planiranja odnosno inicijalizacije projekta sve ovo uzeti u obzir .

Zaključak

Skoro svi projekti se u današnje vreme zasnivaju na IT-u. Oni, kod kojih IT udeo prevaže, nazivaju se digitalni projekti. Međutim, reč projekat može da ima mnogo značenja. U najširem smislu uvek se odnosi na neki planirani poduhvat.

Realizacija projekata uz poštovanje vremena, budžeta i svih zahteva naziva se upravljanje projektima. Digitalni projekti imaju za cilj uvođenje novog softvera, proširenje softvera ili zamenu starog softvera novim. U zavisnosti od područja primene i cilja softvera, on se programira na različite načine.

Postoje dve vrste menadžera digitalnih projekata: digitalni menadžer projekta fokusiran na poslovanje i tehnički menadžer projekta. Zbog toga postoje i najmanje dva odeljenja digitalnih projekata – biznis i IT.
Osim toga najvažnije osobine digitalnih projekata su:

• Autput je softver odnosno kod.
• Proces se odvija prema sledećoj šemi: prikupljanje zahteva, programiranje, testiranje i unapređivanje, predaja naručiocu i obuka.
• Proces je cikličan i podležan brzim promenama, jer jednom programiran softver stalno se dalje programira i unapređuje ili zamenjuje.
• Testiranje je ključni korak u procesu.
• Postoji zavisnost između programiranja i procesa odeljenja IT-a i pružalaca usluga.
• Postoji zavisnost između instalacije softvera i distribucje.
• Kvalitet i kod se ne mogu sagledati.
• Dolazi i do uticaja na ostale sisteme i softver.

Naredni članak posvećujemo pojedinčnim fazama digitalnog projekta.

The post Upravljanje digitalnim projektima appeared first on Dimention GmbH.

Izbor oblika marketinga zavisi od različitih faktora, kojih ćemo se dotaći u ovom članku. Pri tom nećemo pominjati samo kriterijume, već i međusobno preplitanje primenjenih oblika marketinga.
Predstavljeni su sledeći oblici:

• Classic Ads: Ovo su oglašavanja koja sama po sebi ne zahtevaju neku veću aktivnost od korisnika. To su baneri, koji su prikaz nečega ili čekaju na klik korisnika. Nisu velike prepreke i nezavisni su od contenta.

• Transaction Ads: Kod ovog oblika reklame reč je o tipu reklame koja je bazirana na interakciji. Interakcija podrazumeva da korisnik izvrši određenu aktivnost koja se od njega zahteva. To bi moglo da bude gledanje nekog videa, odgovaranje na neko pitanje ili određena kupovina itd.

• Paid Content: Ovaj oblik marketinga podrazumeva trgovanje i prodaju contenta uz obavezu plaćanja. Content se direktno plaća, bilo u obliku mesečnih pretplata ili za pojedinačne kupovine (npr. za download neke melodije ili zvona).

• Cooperations: Kooperacija podrazumeva plasiranje contenta zajednički uz nekog partnera.To bi bio slučaj, kada na primer neko preduzeće za telekomunikacije plasira contnet kroz svoje kanale, kako bi svoju ponudu učinilo atraktivnijom.

Vidi mogućnosti primene od grupe 1 do grupe 6. (Link)

Pregled najčešćih modela primene nalazi se na sledećem prikazu:

Različiti oblici primene content marketinga

Koji se oblik marketinga primenjuje i u kojoj kombinaciji, zavisi od različitih aspekata:

• Od vrste preduzeća i za šta je ono specijalizovano: da li je reč o kreatoru contenta, izdavaču (odnosno i jedno i drugo) ili o start-up preduzeću?
  • Vrsta contenta: količina, kvalitet ili kombinacija videa, teksta i audio zvuka?
  • Stepen poznatosti medija za širenje contenta: da li možda već stoje na raspolaganju poznati brendovi ili strane?
  • Ekskluzivnost contenta: da li je content toliko ekskluzivan, da se ne može naći na drugim stranama?
  • Resursi Vašeg preduzeća: da li raspolažete opsežnim resursima ili spadate u mala preduzeća odnosno start-up preduzeća?
  • Troškovi proizvodnje contenta: koliko je koštalo kreiranje contenta? 

O oblicima marketinga mogu se izdvojiti sledeće uopštene činjenice:

• Visina profita za content po kliku raste počev od klasičnih oglašavanja do mogućnosti kooperacija.
• Napori i troškovi potrebni za etabliranje i održavanje rastu počev od content reklama (Content Ads?) do kooperacija.
• Klasična (Classic Ads) i transakcijska oglašavanja (Transactions Ads) su pogodnija za marketing velike pokrivenosti i kooperacije, a direktni obračuni više za skup content.

Za klasično i transakcijsko oglašavanje postoje standardizovani ponuđači, čije povezivanje i sistemi ne prouzrokuju velike troškove, a obećavaju direktnu zaradu u vezi sa aktivnostima korisnika, koji samo kratko vreme posećuju strane tog contenta. Ovde se radi o traganju za informacijama, člancima ili zabavi na nekoliko sekundi (npr. gledanje nekog videa).

Plaćeni content i kooperacije u mnogim slučajevima zahtevaju individualne sisteme i postupke. U njima se krije veliki potencijal, ali ih je najpre potrebno urediti, a potom održavati. Osim toga ovi oblici često nisu pogodni za kupce koji su u potrazi za informacijama o različitim stranama i medijima. Ulaganja u ovakva rešenja zahtevaju ostvarivanje visoke zarade po korisniku. To će se desiti samo, ukoliko content to omogući. Članak koji po kupcu zaradi 20 centi, ne može refinansirati strukturu, koja košta jedan evro po kupcu.
Da li ćete oblik marketinga odrediti prema contentu ili content prema oblicima marketinga, zavisi od Vaših očekivanja i okolnosti. Ali što su bolje usklađena ova dva faktora, veći je potencijal contenta da ostvari profit.

The post Pravi oblik marketinga za Vaš content appeared first on Dimention GmbH.

Da bi se kreirani content širio, plasirao na tržište i naposletku ostvario novčani dobitak,u ovom članku ćemo pojasniti raspoložive oblike marketinga. Članak se zasniva na istraživanju oblika marketinga trenutno korišćenih od strane različitih platformi.

Moguće je razlikovati ukupno četiri oblika content marketinga.

• Classic Ads: Ovo su oglašavanja koja sama po sebi ne zahtevaju neku veću aktivnost od korisnika. To su baneri, koji su prikaz nečega ili čekaju na klik korisnika. Nisu velike prepreke i nezavisni su od contenta.
• Transaction Ads: Kod ovog oblika reklame reč je o tipu reklame koja je bazirana na interakciji. Interakcija podrazumeva da korisnik izvrši određenu aktivnost koja se od njega zahteva. To bi moglo da bude gledanje nekog videa, odgovaranje na neko pitanje ili određena kupovina itd.
• Paid Content: Ovaj oblik marketinga podrazumeva trgovanje i prodaju contenta uz obavezu plaćanja. Content se direktno plaća, bilo u obliku mesečnih pretplata ili za pojedinačne kupovine (npr. za download neke melodije ili zvona).

Cooperations: Kooperacija podrazumeva plasiranje contenta zajednički uz nekog partnera.To bi bio slučaj, kada na primer neko preduzeće za telekomunikacije plasira contnet kroz svoje kanale, kako bi svoju ponudu učinilo atraktivnijom.

Tabela oblici content marketinga

Nabrojani oblici marketinga se koriste na različite načine. Izdvojili smo šest grupa ponuđača contenta, koji koriste ove oblike marketinga.

• Grupa 1 služi se samo klasičnim oglašavanjem (Classic Ads) kao oblikom marketinga. Reč je o najčešće primenjivanom obliku marketinga, jer je jednostavan i delotvoran. Content i prostor za reklamne banere su obezbeđeni i teku paralelno. Tada prikazi i klikovi mogu biti optimizovani.

  Broj korisnika ovog oblika contenta se smanjuje, jer marketing prikazima i klikovima bez veće povezanosti sa contentom gubi na značaju, a mnogi klikovi se ni ne broje odnosno ne donose dodatnu vrednost. Jedan od mnogih primera je fappit.de ili gesuendernet.de.

• Grupa 2 se služi kombinacijom klasičnog (Classic Ads) i transakcijskog oglašavanja (Transactions Ads). Teži se što raznovrsnijem načinu korišćenja contenta. Klasičnim oglašavanjem se dostiže velik broj posetilaca, ali sa malim učešćem. Transakcijskim oglašavanjem se pokušava većim učešćem korisnika i njihovim uključivanjem ostvariti veći dobitak. Primer za to je YouTube.de. Marketinški se koristi prostor, ali se postavljaju i ciljana pitanja ili reklama povezana sa contentom, da bi se postiglo veće učešće određenih ciljnih grupa.
• Grupa 3 takođe meša oblike marketinga, ali na drugi način. Ovde se kombinuje klasično oglašavenje radi šireg marketinga sa direktnim obračunom za vredan content. To često rade izdavači poput Bild-a i New York Times-a. Cilj je da se zaradi na pretplatama ozbiljnih korisnika i na reklamama kod slabijih korisnika, a da se korisnici ne razbeže.
• Grupa 4 koristi sva četiri oblika marketinga. Ovde se opet kao primer može navesti Bild. Oni koriste sve mogućnosti marketinga, kako bi od marke Bild i contenta zaradili novac. Ali na ovom primeru je i vidljivo, da je ova tehnika izvodljiva samo na određenim velikim markama odnosno ponuđačima contenta.
• Grupa 5 služi se kombinacijom direktno plaćenog contenta i kooperacijama. Maxdome nudi dve vrste plaćenog contenta: kako jednokratna plaćanja za content tako i mesečne pretplate. Ovo se dodatno kombinuje sa kooperacijama kao npr. sa Unitiymediom, gde se ponuda dalje deli.

Grupa 6 specijalizovana je za plaćeni content (Paid Content). Ovde se kao primer može navesti Netflix, koji je fokusiran na marketing svog contenta. Time je sistem lako razumljiv za kupce, te ekskluzivni content može biti korišćen, da bi privukao korisnike.

Različiti oblici primene content marketinga

Koji oblik marketinga najviše odgovara kom ponuđaču, razjasnićemo u sledećem članku „Pravi oblik marketinga za Vaš content“.

The post Različiti oblici content marketinga appeared first on Dimention GmbH.

Content marketing podrazumeva strategijsku marketinšku tehniku, koja za cilj ima kreiranje i distribuciju informativnog, savetodavnog i zabavnog sadržaja (relevantni content), kako bi privukao određenu ciljnu grupu i zadržao je kao potencijalne kupce.

Upravo taj relevantni content je ključ za veliki broj korisnika, što direktno predstavlja profit za ponuđača contenta. Sva preduzeća širom sveta, koja kreiraju content, teoretski znaju da je ovaj trend moguć samo u ovom pravcu. U praksi je nešto teže taj model pretvoriti u delo, pošto ne postoji tačna definicija za to šta je dobar ili relevantan content.

Šta je to tačno conent?

Kreiranje contenta podrazumeva praktično sve što nalazimo na internetu: počev od bazičnih oblika kao što su tekstovi i slike pa sve do složenih oblika kao što su video, muzika, igrice, podcast, razni alati (Tools), App-ovi, advertorial, blogging, newsletter, infografike, postovi, webinari itd. Preduzeća pridaju sve veći značaj contentu, kako bi postigli što veći broj klikova i time zaradili novac. Osnovni postupak za to je ituitivne prirode i zahteva posedovanje osećaja za finese.

Osnovni lanac content marketinga

Širenje

Kreiranje contenta samo po sebi nije dovoljno, jer je zapravo dugoročni cilj zadobijanje kupaca, a samo to donosi zaradu. Tek pošto se stvori podloga za kontakt sa kupcima, mogu se postići klikovi, čime se content širi.

Korišćenje sadržaja od strane korisnika i potencijalnih kupaca je od najvećeg značaja. Generisani klikovi na content predstavljaju korisnike, koji zaista koriste ponudu određene strane, bilo da to podrazumeva čitanje nekog članka ili neku drugu relevantnu aktivnost, koju content nudi (pisanje komentara, deljenje postova, prijavljivanje na mailing listu, prijavljivanje na open conference, kupovina nekog proizvoda, klikovi na banere, unos podataka i drugo). Sve su to relevantne aktivnosti, koji strani donose profit.

Kao što se može videti, mnogo je mogućnosti da se ponudi content i time zaradi novac.

Gornji prikaz nudi prvi pregled o širenju contenta. Ali relevantne i direktne dobiti na osnovu ovog lančanog modela ne mogu se tek tako postići bez dodatnih elemenata. Da bi se od contenta zaista ostvarila zarada, potrebno je efikasnije koristiti ovaj lanac, a grafiku proširit za tri komponente: troškovi, zarada i skalabilnost.

Kreiranje svake vrste contenta predstavlja neki trošak. Ulažu se novac i vreme ili se koriste neki drugi resursi. Da bi se kreirani content širio i postigla veća pokrivenost, ponovo se mora ulagati. Za to se može na primer urediti neki blog, content se može ugraditi u druge strane ili se može reklamirati itd.Tek tada je content ponuđen kupcima na korišćenje i pretvara se u zaradu.

Da bi se izmerila istinska zarada, moraju se uzeti u obzir svi troškovi i ulaganja za kreiranje contenta. Pri tom je jedno jasno: ako dobit od klikova i aktivnosti korisnika (kupovina, klikovi za reklame itd.) ne pokriva te troškove, profit se ne može ostvariti.

Za relevantno kreiranje contenta potrebno je da kompletan sistem bude skalabilan. Kada bi na primer izrada jednog članka iznosila 10 evra i dodtnih 5 evra koštala google reklama, a zarada iznosila 100 evra, to bi značilo da nije postignut relevantan profit. Tek kada bi svake godine bilo  objavljeno 2000 članaka, bilo bi reči o interesantnom biznis modelu.

Tada bi dopunjeni lanac efikasnosti od contenta do profita bio predstavljen na sledeći način:

Lanac content marketinga

Uprkos jednostavnoj i logičnoj strukturi uvek se iznova razmatraju pitanja o ekonomskom uspehu contenta:

• Koji je content jeftin, a budi veliko interesovanje?
• Koju ciljnu grupu želim da zadobijem odnosno koju aktivnosti ona treba da izvede u cilju donošenja profita?
• Kako da proširim content zbog postizanja neophodne skalabilnosti i skalabilnih efekata?
• Koji oblici marketinga postoje da bi se zaradio novac od contenta?

Na sva ova pitanja dajemo odgovor u narednim člancima i na osnovu našeg iskustva predstavljamo sliku postojećeg stanja na tržištu. Počećemo sa pitanjem o oblicima marketinga odnosno mogućnostima zarađivanja novca od contenta (Različiti oblici content marketinga i Pravi oblik marketinga za Vaš content).

The post Zarada novca od contenta – lanac content marketinga appeared first on Dimention GmbH.

Pridobiti kupce. Ko to ne želi?  Ovo ni jedan cenjeni menadžer danas neće dovesti u pitanje. Ali kada je u praksi reč o tome da se navedu konkretne mere, onda se smanjuje broj onih, koji mogu nešto da doprinesu.

Dugo vremena ova tema online preduzećima nije bila interesantna, jer je nadmetanje za kupce na netu bilo neznatno. Pridobiti kupce preko interneta, koji su veliki igrači zanemarili, bilo je veoma povoljno. Bez obzira na to da li je u pitanju affiliate ili SEO, troškovi za nove kupci bili su niski, a pridobijeni kupci skoro da nisu imali mogućnost izbora odnosno poređenja sa konkurencijom.

Ova situacija se u poslednjih 5 godina drastično promenila. Skoro da nema oblasti proizvoda, u kojoj nema više ponuđača, koji rade na visokom nivou i brinu za to da pridobijanje novih kupaca postane skupo. Zbog pojačane konkurencije, standardizacije proizvoda i didaktičnosti kupaca znatno su opale i prepreke mogućnosti izbora. Iz tog razloga se javila i priznata je potreba za preduzimanjem mera u oblasti pridobijanja kupaca.

Prednost online branše jeste ta, da upravo online prodavnice nude pregršt instrumenata za sprovođenje ciljanog upravljanja odnosa sa klijentima. Upravljanje odnosa sa klijentima u tom slučaju propada ne zbog postojanja mogućnosti, već zbog korišćenja intrumenata u svrhe dobiti. 

Kupci na internetu nisu zaista nevidljivi. Ostavljaju tragove počev od IP adrese pa sve do kompletnih stalnih podataka (ime, adresa, kupovina i dr.),  a to je samo vrh alatki koje nude online prodavnice. Kod većine prodavnica kupac ima mogućnost kontaktiranja ponuđača i saopštavanja svojih želja, potreba, žalbi i ostalog putem tradicionalnih kanala kao što su e-mejl i telefon ili putem novih kanala kao što su blogovi, ocenjivanja ili forumi.

Zašto, dakle, ne koristiti te kanale za ciljani dijalog, a dobijene informacije iskoristiti za preduzeće?

Ovde se javljaju dve velike teškoće.

1. Prvi problem predstavlja nedostajanje kapaciteta i struktura. Većina online prodavnica je relativno novijeg datuma i skromnog kapitala. To znači da se preko mršavih struktura obezbeđuju najvažniji standardni procesi za kupca. Pružanje usluga se uglavnom svodi na udobno preuzimanje porudžbina, brzu isporuku, automatizovano slanje pošte i brzo odgovaranje na upite prvog nivoa. Ali to sve danas više ne predstavlja prednost. Za inovativne procese, kakve moderno upravljanje odnosa sa klijentima zahteva i koji su osnova za pravi slogan, ne postoji dovoljno kapaciteta i organizatornih okvirnih uslova. Ali tačno ovde se menja ugao posmatranja vlasnika online prodavnica i nailazi na veliki izazov. Ako je koncept uvek samo povoljan bio, neće se tek tako postići dodate vrednosti. Za ovo će biti neophodna obuhvatnija strategija.

2. Drugi problem je nedostatak razumevanja u korišćenju dostupnih instrumenata za ostvarivanje dobiti. Mnogim preduzećima nedostaje znanje o tome kako sveobuhvatno da koriste nove instrumente za pridobijanje kupaca. Zbog straha da ne propuste moguće trendove mnoga preduzeća reaguju brzom integracijom poznatih instrumenata u svoje prodavnice, ne vodeći računa o tome šta sa tim treba da se desi. Tako se na primer relativno brzo integriše online forum, ali potrebna je opširna strategija za korišćenje potencijala u svrhu prednosti u odnosu na konkurenciju. Ovo se pre svega odnosi na temu izgradnja i korišćenja znanja o kupcima. Pridobijanje kupaca odnosno upravljanje odnosima sa klijentima živi od znanja o kupcima i na tome zasnovanim ponudama odnosno procesima. Ako se analiziraju mere raznih preduzeća za pridobijanje klijenata, primetiće se da su te mere obični instrumenti za povećanje prometa odnosno za smanjenje troškova podrške. Primer ovog su kampanje kuponima ili forumi bez moderacije.

Grafika ilustruje pomenuto. Pre svega se mnogi podaci koriste za kratkoročne optimizacije u smislu smanjenja troškova odnosno direktnog povećanja prodaje. Za ekstrakciju znanja o klijentima ne koriste se podaci već implicitno znanje nastalo u glavama zaposlenih, koje se direktno uliva u stvaranje novih usluga. Premalo za potencijal, koji postojeći podaci nude.

Zbog toga će jedna od glavnih tema narednih nedelja biti sakupljanje i primena znanja o klijentima, sa naglaskom na primeni znanja o klijentima za dodate vretnosti.

Slike i članci su vlasništvo preduzetničkog društva Dimention. 

The post Problemi online prodavnica u pridobijanju klijenata appeared first on Dimention GmbH.

Kupovna moć građana

Za svaku vrstu trošenja neophodni su prihodi. Tako i za onlajn trošenje. Niska kupovna moć građana predstavlja prvu prepreku u razvoju tržišta elektronske trgovine u Srbiji. Bruto domaći proizvod u Srbiji iznosi svega 6.081$ po stanovniku, što je razlog slabe potrošnje. Isti taj podatak za Hrvatsku je više nego dva puta veći, a za Sloveniju i do četiri puta veći. To ilustruje i naredna grafika.

To ilustruje i naredna grafika bruto društvenog proizvoda (BDP) po stanovniku u zemljama:

BDP po stanovniku Srbija Crna Gora Hrvatska Bugarska

Kupovnu moć dodatno umanjuje visoka stopa nezaposlenosti koja iznosi 18%, što prigušuje potrošnju i otežava ekonomski rast.  Poslednjih godina stopa nezaposlenosti je porasla i time dodatno pogoršala ekonomsku situaciju. Situacija je otežana i zbog sporog sprovođenja neophodnih ekonomskih reformi.

Pozitivan faktor je nisak državni dug od 45% prema bruto domaćem proizvodu (2011). Približno nizak iznos državnog duga imaju i Crna Gora i Slovenija, dok Bugarska ima svega trećinu ovog iznosa državnog duga. Ova situacija pruža Vladi prostor za neophodne investicije u infrastrukturu i razvojne projekte. Inflacija u Srbiji za 2011. godinu je u odnosu na Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru i Bugarsku dva puta, u nekim zemljama i do tri puta veća i iznosi 7%. Ekonomski rast je sa svega 2% nisak.

Osim niskog državnog duga, država se nalazi u ekonomskoj krizi, koja prigušuje potrošnju, a time i rast onlajn-biznisa.

Regionalna podela stanovništva

Sa oko 7.120.000 stanovnika i površinom od 77.474 km² Srbija je u odnosu na susednu Hrvatsku, Bugarsku i Crnu Goru najgušće neseljena zemlja (91 stanovnik/km²). Ali u odnosu na sve nabrojane zemlje, Srbija ima najmanji broj stanovništva raspoređen po urbanim sredinama, a to je svega 56%. Među tri najveća grada spadju Beograd (ujedno i glavni grad) sa nešto više od 1,6 miliona stanovnika, Novi Sad sa oko 335.000 i Niš sa oko 260.000 stanovnika. Pored srpskog jezika za razvoj poslovanja u upotrebi su najčešće engleski i nemački jezik.

Podaci za ostale zemlje dati su tabelarno:

Osnovni podaci Srbija Crna Gora Hrvatska i Bugarska

ZAKLJUČAK

Loše ekonomske vrednosti Srbije kao i nepovoljna regionalna podela stanovništva koče razvoj tržišta elektronske trgovine. Srbija raspolaže tržištem elektronske trgovine sa oko 30,8 miliona evra prometa godišnje i tako se nalazi na trećem mestu posle Hrvatske (40,2 miliona evra) i Bugarske (48,8 miliona evra), ali ispred Crne Gore (1,1 miliona evra). Razlike u prometu pomenutih zemalja u odnosu na Sloveniju, a pre svega Austriju i Nemačku su enormne: Slovenija ima preko 214 miliona evra prometa, Austrija 3,2 milijarde evra prometa i Nemačka 24 milijarde evra godišnjeg prometa za onlajn-kupovine.

Iz ovog je vidljivo da Srbija, ali i ostale zemlje, zbog za sada još male populacije, niskog bruto društvenog proizvoda prema broju stanovnika kao i trenutne strukture nemaju dovoljno razvijen potencijal da privuku velike investitore.

Stoga se tržište razvija uz investicije pre svega srednjih preduzeća, koja se mogu prilagoditi ovakvim tržištima. Razvoj takođe podstiču i cene onlajn usluga. Sve povoljnije usluge za npr. razvoj onlajn prodavnica sniziće troškove investicija i povećati širenje.

Ali da bi onlajn usluge postale povoljnije, tri faktora moraju biti unapređena:

1. U Srbiji se mora povećati broj ljudi edukovanih za upotrebu interneta (primena digitalnih rešenja i prodaja)
2. Usluge moraju sve više da dobiju na standarizaciji
3. U Srbiji mora biti uspostavljeno onlajn plaćanje

Naredni članak obuhvatiće temu digitalne infrastrukture u Srbiji u poređenju sa Hrvatskom, Bugarskom, Crnom Gorom i Slovenijom.

Ostale članke u vezi sa ovom temom pronađite ovde:

„1. Razvoj tržišta elektronskog pružanja platnih usluga u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori“

„3. Digitalni okvirni uslovi Srbije u poređenju sa Hrvatskom, Bugarskom, Crnom Gorom i Slovenijom“

Detaljnu prezentaciju možete pogledati ovde: download.

The post Osnovni podaci o Srbiji kao zemlji u poređenju sa Hrvatskom, Bugarskom, Crnom Gorom i Slovenijom appeared first on Dimention GmbH.

• „Razvoj tržišta elektronskog pružanja platnih usluga u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori“
• „Osnovni podaci o Srbiji kao zemlji u poređenju sa Hrvatskom, Bugarskom, Crnom Gorom i Slovenijom“

U ovom članku rasvetljavamo digitlne okvirne uslove u navedenim zemljama ponaosob.

Osnovni preduslov za široku primenu onlajn-kupovine su pouzdana internet konekcija i osnovno poznavanje korišćenja interneta.

Trenutno u Srbiji ima oko 4,1 miliona korisnika interneta, od kojih se samo 1,9 miliona, dakle manje od 50%, može svrstati u redovne korisnike, a od njih svega 616.500 ili 24% spada u kupce u onlajn-prodavnicama. Da bi što više običnih korsnika interneta prešlo u korisnike onlajn-kupovine, potrebne su nove investicije u razvoj informaciono-komunikacijskih tehnologija.

U Crnoj Gori i Bugarskoj slična je situacija kao u Srbiji, dok Hrvatska ima znatno veći broj redovnih korisnika interneta u odnosu na ukupan broj korisnika, ali takođe mali broj korisnika onlajn-kupovine.
Razvijene zemlje Slovenija i Austrija pokazuju znatno veću primenu interneta uopšte, pa i u oblasti elektronske trgovine. U Sloveniji se 78% redovnih korisnika interneta odlučuje za elektronski vid kupovine preko interneta, a u Austriji 62% redovnik korisnika interneta kupuje onlajn. Slika ispod ovog dela teksta grafički prikazuje ove podatke.

Grafika prikazuje s leva na desno ukupan broj internet korisnika, broj redovnih internet korisnika i broj onlajn-kupaca u zemljama ponaosob:

Ukupan broj internet korisnika redovni korisnici onlajn-kupci Srbija Crna Gora Hrvatska Bugarska

Jedan od razloga ovolikih razlika kod ovih zemalja je raspolaganje širokopojasnim internetom. U Srbiji svega 10,8% domaćinstava raspolaže širokopojasnim internetom, dok je taj broj u Bugarskoj 15,5%, u Hrvatskoj 19,5%, u Sloveniji 24,5% i Austriji 26,5%. Jedino je u Crnoj Gori zabeležen niži podatak u odnosu na Srbiju, a to je 8,3%.  

Koliko potroši prosečan kupac na internetu?

Ne samo da je nizak broj kupaca onlajn-kupovine u Srbiji, već je i njihova kupovna moć niska. To dokazuje podatak da prosečan potrošač u onlajn-prodavnicama u Srbiji godišnje potroši 50 evra, čemu je glavni razlog slaba kupovna moć, još uvek nedovoljno zadobijeno poverenje potrošača u elektronski vid kupovine, kao i slaba ponuda domaćih onlajn prodavnica u odnosu na inostrane. Kupci u Srbiji se mnogo češće odlučuju za elektonsku kupovinu na inostranim sajtovima, jer je ponuda na tim sajtovima povoljnija i veća nego na domaćim. Broj onlajn-kupaca znatno je porastao krajem 2011. godine, kada su se pojavile prve onlajn-ponude sniženih cena proizvoda. Na taj način proizvodi su mogli da se kupe po znatno povoljnijim cenama, što je ohrabrilo kupce da češće kupuju ovim putem i ukažu im svoje poverenje.  

U Hrvatskoj prosečan potrošač u onlajn-prodavnicama izvoji 90 evra, u Bugarskoj 80 evra, a u Crnoj Gori 40 evra. U Sloveniji i Austriji ta cifra neuporedivo je veća. Ovi podaci su prikazani na sledećoj grafici:

Prosečna godišnja onlajn-potrošnja u pomenutim zemljama:

Prosečna godišnja onlajn-potrošnja Srbija Hrvatska Bugarska Crna Gora

Svi ovi podaci govore da je elektronski vid kupovine u Srbiji, pa i u Hrvatskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori još u začetku i da su ta tržišta nedovoljno razvijena, ali sa velikom tendencijom brzog razvoja. Istraživanja pokazuju da će tržište elektronskog pružanja platnih usluga kao indikator razvoja internet ekonomije  rasti brzinom od 8% godišnje u razvijenim zemljama, a dvostruko brže na tržištima pomenutih zemalja.

Zaključak

Ove zemlje zajedno predstavljaju veliki potencijal u oblasti elektronske trgovine i elektronskog pružanja platnih usluga. Ali je velikim ulagačima teško da se probiju u ove zemlje i da ulažu u njima, obzirom da su ove zemlje malog potencijala.

Taj mali potencijal proističe iz malog broja stanovnika, slabe ekonomske moći i još uvek slabog pristupa internetu.

Prilika se u ovim zemljama ukazuje pre svega srednjim preduzećima i start-up preduzećima. Velika sloboda i fleksibilnost u kombinaciji sa niskim platama i troškovima marketinga pružaju mogućnost za brz rast i razvoj u ovim zemljama. 

Detaljnu prezentaciju možete pogledati ovde: download.

The post Digitalni okvirni uslovi Srbije u poređenju sa Hrvatskom, Bugarskom, Crnom Gorom i Slovenijom appeared first on Dimention GmbH.

Jedan od najudobnijih vidova kupovine  je onlajn-kupovina od kuće. U vreme koje Vama odgovara, uz brzu i veliku preglednost ponude i mogućnost pregledanja recenzija – u Evropskoj uniji je ovaj vid kupovine postao sastavni deo potrošačke  prakse.

Preduslov za stvaranje funkcionalnih i rastućih tržišta elektronske trgovine je pružanje platnih usluga, koje klijentima uliva poverenje i sigurnost. Za ovo su bitni veliki ponuđači, koji bi neophodno poverenje širili preko reklama i proizvoda.

Dakle, za brz razvoj i rast tržišta elektronske trgovine u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori neophodna su tržišta elektronskog pružanja platnih usluga, koja obećavaju promet.

Upravo to je jedan od glavnih problema u bržem razvoju tržišta. Tržišta se razvijaju, ali su još uvek nedovoljno velika za velike igrače. Ali obzirom da ne postoje dobre mogućnosti za plaćanje, nude se nezgodne metode plaćanja, koje opet poništava prednosti onlajn-kupovine.

Na slici je prikazana razlika u veličini tržišta elektronske trgovine Srbije, Hrvatske, Bugarske i Crne Gore u poređenju sa Slovenijom, Austrijom i Nemačkom:

Sama razlika u odnosu na, po veličini, malu zemlju Sloveniju je znatna, a sa gigantskim tržištima Austrije i Nemačke ne može ni da se poredi. Kada bi posmatrali tržita Srbije, Hrvatske, Bugarske i Crne Gore zajdeno kao jedno, oni bi jedva nekako činili polovinu tržišta Slovenije.

Ako se iz toga izvede potencijal prodaje za ponuđače pružanja platnih usluga, dolazi se do ukupnog prometa od 2,2 miliona evra godišnje. Podaci su uzeti za 2012. godinu.

Naredna slika to pojašnjava.

Veličina tržišta elektronske trgovine (levo) promet ostvaren bezgotovinskim plaćanjem po zemlji (desno) – Potencijalni promet sa 100% pokrivenosti (2.95% + 0,28 €)

Promet elektronskim plaćanjem bezgotovinski Srbija Hrvatska Bugarska Crna Gora

To je i glavni razlog zbog kojeg je PayPal tek 2013. počeo sa radom u Srbiji. Na tržištu dominiraju kupovina i plaćanje u gotovini, stoga je plaćanje onlajn-putem još uvek slabo u upotrebi.

Udeo gotovinskog plaćanja u Srbiji je oko 90%,  Hrvatskoj 80%, Bugarskoj 90% i Crnoj Gori takođe 90%. Čisto poređenja radi taj udeo u Sloveniji iznosi 55%.

U narednim člancima poredićemo osnovne podatke pomenutih zemalja kao što su visina primanja i stanovništo, ali i digitalne okvirne uslove zemalja.   

„2. Osnovni podaci o Srbiji kao zemlji u poređenju sa Hrvatskom, Bugarskom, Crnom Gorom i Slovenijom“

„3. Digitalni okvirni uslovi Srbije u poređenju sa Hrvatskom, Bugarskom, Crnom Gorom i Slovenijom“

Detaljnu prezentaciju možete pogledati ovde: download.

The post Razvoj tržišta elektronske trgovine u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori appeared first on Dimention GmbH.

Nekoliko aspekata o prednostima i manama pojedinih načina plaćanja iz ugla posmatranja kupaca i trgovaca, zasnovanih na smernicama elektronskog poslovanja:

Kupovina po računu – omiljena kod kupaca, rizik neplćanaja i veliki utrošak za trgovca

Plaćanje unapred – nije privlačno kupcima, relativno sigurno za trgovanje, rizik grešaka i utrošak kako za kupca tako i za trgovca

Bezgotovinsko plaćanje – nije komplikovano, ali kupci nerado daju podatke o svom bankovnom računu, mogući visoki troškovi povratnog bezgotovinskog plaćanja za trgovca, tek sa uvođenjem SEPA (Single Euro Payments Area) sistema za plaćanje zaduženje je i internacionalno primenjivo

Kreditna kartica – kupci moraju dati podatke o kartici, troškovi popusta i eventualno druge takse za trgovanje, internacionalno široko rasprostranjen način plaćanja, postoje prepaid-kartice za mlade (od 14 godina)

Specijalni servisi elektronskog plaćanja – Ove inovativne metode plaćanja različitih ponuđača zavise na primer od kartice odnosno mobilnog telefona ili se razmena podataka obavlja putem e-maila. Pre svega su za male iznose korisni neki načini naplate potraživanja i  načini plaćanja billinga, koji obuhvataju pojedinačne transakcije. Pružaoci usluga delom daju garanciju plaćanja vlasnicima online prodavnica. Usluge ponuđača elektronskog polovanja se trgovcima naplaćuju.

Prema istraživanju ibi research-a većina trgovaca nudi kombinaciju od 3 do 5 različitih servisa plaćanja putem interneta. Barometar elektronskog poslovanja je decembra 2010. pokazao da je vlanicima online prodavnica prihvatanje servisa od strane kupaca odnosno širenje najvažniji kriterujum za uspostavljanje novog načina plaćanja (74%). Zatim slede zaštita od neplaćanja (68%) i troškovi servisa (57%).

Da bi servis bio prihvaćen od strane kupaca, smernice elektronskog poslovanja kao generalno važnim izdvajaju aspekte sigurnosti i odgovornosti kao i trasparentnost i mogućnost praćenja transakcija. Pored toga podobnosti online servisa za plaćanje različito se ocenjuju u zavisnosti od ciljne grupe kupaca: ako je na primer u pitanju mlađa ciljna grupa, biće favorizovane mobilne funkcije plaćanja. Dostupnost i rasprostranjenost varijanti elektronskog plaćanja mogu se poprilično razlikovati od države do države.

Koje bi mogućnosti plaćanja neka prodavnica trebalo da ponudi, zavisi i od vrste proizvoda odnosno usluga: da li su u pitanju skupi artikli ili ne? Da li je reč o ponovljenim plaćanjima kao što su na primer pretplate?

Kada se vlasnik online prodavnice odluči za omiljeni servis plaćanja svoje ciljne grupe, koji možda podrazumeva i rizik po vlasnika, on tu opasnost od neplaćanja može između ostalog da umanji proverom adrese i proverom boniteta.

Da bi se pouzdano procenile alternative, potrebno je široko tumačenje analize troškova. Pored jednokratnog troška za uređenje servisa za plaćanje plaćaju se i mesečni troškovi i / ili troškovi u zavisnosti od ostvarenog profita. Ne treba zanemariti ni indirektne troškove, koji nastaju zbog kašnjenja u procesu poručivanja (npr. aktivna kamatna stopa). U tom smislu takođe i stepen automatizacije procesa igra značajnu ulogu.

Izvodi se zaključak da je za vlasnika online prodavnice bitno da se individualno i sveobuhvatno razmatre opcije elektronskog plaćanja i da se pronađe ravnoteža među mogućnostima i rizicima. Takođe treba proveriti koje bi se prednosti ostvarile uključivanjem eksternog pružaoca usluga i kako bi izgledala optimalna usklađenost.

The post Pretvoriti posetioce u kupce putem načina plaćanja appeared first on Dimention GmbH.

Izazov za međunarodno elektronsko trgovanje je nedostatak jedinstvene pravne osnove kako unutar Evropske unije tako i širom sveta. Za zemlje članice Evropske unije jesu formulisani minimalni standardi, ali se po mnogim tačkama i dalje razlikuju zakonske odredbe svake zemlje. Ovakvo stanje zahteva veće angažovanje u koordinaciji.

U osnovi važi da: trgovac prema određenim smernicama može da odabere ponuđeni zakon i tako na primer odluči da zakon svoje zemlje definiše kao važeći zakon kupoprodajnog ugovora. Ali: ako za mesto prebivališta kupca važi drugo i za njega povoljnije pravo potrošača, tada mu to pravo ne sme biti uskraćeno odnosno kupac ima pravo da izabere povoljnije zakonsko pravo.

Informacije o određenim zakonskim osnovama daju savetodavne službe. U svakoj zemlji članici Evropske unije uspostavljeni su tzv. čvorovi elektronskog poslovanja koji informišu strane trgovce o ciljnoj zemlji kao i domaća preduzeća zainteresovana za izvoz.

Opoziv nije jednako opoziv
Dobar primer različitih pravnih oblika je pravo na opoziv. U Danskoj, Nemačkoj, Finskoj, u Portugalu i Švedskoj rok za opoziv iznosi 14 dana, u Grčkoj deset radnih dana, u Poljskoj deset kalendarskih dana. U državama Beneluksa, u Francuskoj, Velikoj Britaniji ili Španiji rok za opoziv je samo sedam dana. U Austriji takođe, ali se tamo subota ne broji. U većini zemalja potrošač snosi direktne troškove vraćanja robe, što je u Nemačkoj drugačije.

Platiti porez, ali gde?

Online trgovci su u principu dužni da plaćaju porez na dobit zemlji, kojoj prodaju robu. Kako bi prekogranična trgovina unutar Evropske unije bila što jednostavnija, zemlje članice su odredile tzv. prag isporuke. Prema tom dogovoru mala preduzeća obračunavaju porez na dobit u svojoj zemlji, ukoliko vrednost isporuka ne prelazi određeni iznos. Granica za taj iznos je promenjiva u zavisnosti od zemlje. Tako za Francusku, Nemačku i Veliku Britaniju prag isporuke na godišnjem nivou iznosi 100.000 evra, a u Italiji na primer 27.000 evra. Ako se prag isporuke prekorači, tada se roba oporezuje u zemlji u koju se isporučuje.
Optimalno pakovanje i uslovi isporuke

Cene isporuke se razlikuju u zavisnosti od veličine i težine. Pri tom treba obratiti pažnju na ograničenja težine za svaku zemlju. Korisno je sprovesti analizu o mogućnostima i varijantama isporuke, zavisno od toga koliko su učestale i dosledne porudžbine. Dobro osmišljenim sastavljanjem robe mogu se postići finansijske pogodnosti, koje će se pridodati kupcu ili koje će pokrivati deo troškova za vraćanje robe.
Poruždbine od 100 komada na dan, mogu se primera radi, u zavisnosti od težine alternativno slati na paletama umesto pojedinačnom dostavom. Tako je moguće ostvariti uštedu od 20 do 30%. Poređenje se svakako isplati.
Osvrt na praksu

Firma SportsPartners GmbH & Co. KG sa sedištem u Minhenu trenutno prodaje proizvode MusucBag (www.musucbag.com) i Gyroboard (www.gyroboard.eu) ekskluzivno za Evropu. MusucBag je vreća za spavanje sa rukama i nogama. Ovaj novi sistem spavanja iste funkcionalnosti kao tradicionalna vreća za spavanje nudi i dodatnu mogućnost mobilnosti, jer se ruke i noge mogu slobodno pomerati. Dakle, moguće je pomeranje zajedno sa vrećom za spavanje, a ne samo u njoj.

U cilju optimizacije ispunjavanja određenih zahteva isporuke, SportsPartners se odlučio za usluge Swiss Post Solutions.

Za cilj je postavljeno smanjenje troškova isporuke u neke zemlje Evrope i povećanje broja zemalja kojima se roba isporučuje. Optimizacijom procesa isporuke prvi cilj je postignut i troškovi isporuke su smanjeni. Takođe je odobrena isporuka u 50 zemalja, među kojima su i Farska Ostrva i Grenland. Posebno u Engleskoj je velika potražnja za vrećom za spavanje 2.0.
Uprkos nižim troškovima isporuke SportsPartners-u je omogućeno praćenje procesa isporuke i međunarodne poštanske dostave sa prosleđivanjem podataka. Osim toga isporuke se šalju preko nacionalnih poštanskih službi i tako kupci imaju prednosti u vidu ponovnog dostavljanja ili čuvanja pošiljke, ukoliko kupcu nije bilo moguće uručiti pošiljku.
Ceo postupak sprovodi i preuzima na sebe Swiss Post Solutions. Od prijema robe preko skladištenja i komisioniranja do slanja, uključujući i proces vraćanja robe.

The post Izazovi međunarodne isporuke appeared first on Dimention GmbH.