U prva dva članka bavili smo se temom „Tržište elektronske trgovine i elktronsko pružanje platnih usluga” kao i demografskim i ekonomskim uslovima u ovim zemljama.

• „Razvoj tržišta elektronskog pružanja platnih usluga u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori“
• „Osnovni podaci o Srbiji kao zemlji u poređenju sa Hrvatskom, Bugarskom, Crnom Gorom i Slovenijom“

U ovom članku rasvetljavamo digitlne okvirne uslove u navedenim zemljama ponaosob.

Osnovni preduslov za široku primenu onlajn-kupovine su pouzdana internet konekcija i osnovno poznavanje korišćenja interneta.

Trenutno u Srbiji ima oko 4,1 miliona korisnika interneta, od kojih se samo 1,9 miliona, dakle manje od 50%, može svrstati u redovne korisnike, a od njih svega 616.500 ili 24% spada u kupce u onlajn-prodavnicama. Da bi što više običnih korsnika interneta prešlo u korisnike onlajn-kupovine, potrebne su nove investicije u razvoj informaciono-komunikacijskih tehnologija.

U Crnoj Gori i Bugarskoj slična je situacija kao u Srbiji, dok Hrvatska ima znatno veći broj redovnih korisnika interneta u odnosu na ukupan broj korisnika, ali takođe mali broj korisnika onlajn-kupovine.
Razvijene zemlje Slovenija i Austrija pokazuju znatno veću primenu interneta uopšte, pa i u oblasti elektronske trgovine. U Sloveniji se 78% redovnih korisnika interneta odlučuje za elektronski vid kupovine preko interneta, a u Austriji 62% redovnik korisnika interneta kupuje onlajn. Slika ispod ovog dela teksta grafički prikazuje ove podatke.

Grafika prikazuje s leva na desno ukupan broj internet korisnika, broj redovnih internet korisnika i broj onlajn-kupaca u zemljama ponaosob:

Ukupan broj internet korisnika redovni korisnici onlajn-kupci Srbija Crna Gora Hrvatska Bugarska

Jedan od razloga ovolikih razlika kod ovih zemalja je raspolaganje širokopojasnim internetom. U Srbiji svega 10,8% domaćinstava raspolaže širokopojasnim internetom, dok je taj broj u Bugarskoj 15,5%, u Hrvatskoj 19,5%, u Sloveniji 24,5% i Austriji 26,5%. Jedino je u Crnoj Gori zabeležen niži podatak u odnosu na Srbiju, a to je 8,3%.  

Koliko potroši prosečan kupac na internetu?

Ne samo da je nizak broj kupaca onlajn-kupovine u Srbiji, već je i njihova kupovna moć niska. To dokazuje podatak da prosečan potrošač u onlajn-prodavnicama u Srbiji godišnje potroši 50 evra, čemu je glavni razlog slaba kupovna moć, još uvek nedovoljno zadobijeno poverenje potrošača u elektronski vid kupovine, kao i slaba ponuda domaćih onlajn prodavnica u odnosu na inostrane. Kupci u Srbiji se mnogo češće odlučuju za elektonsku kupovinu na inostranim sajtovima, jer je ponuda na tim sajtovima povoljnija i veća nego na domaćim. Broj onlajn-kupaca znatno je porastao krajem 2011. godine, kada su se pojavile prve onlajn-ponude sniženih cena proizvoda. Na taj način proizvodi su mogli da se kupe po znatno povoljnijim cenama, što je ohrabrilo kupce da češće kupuju ovim putem i ukažu im svoje poverenje.  

U Hrvatskoj prosečan potrošač u onlajn-prodavnicama izvoji 90 evra, u Bugarskoj 80 evra, a u Crnoj Gori 40 evra. U Sloveniji i Austriji ta cifra neuporedivo je veća. Ovi podaci su prikazani na sledećoj grafici:

Prosečna godišnja onlajn-potrošnja u pomenutim zemljama:

Prosečna godišnja onlajn-potrošnja Srbija Hrvatska Bugarska Crna Gora

Svi ovi podaci govore da je elektronski vid kupovine u Srbiji, pa i u Hrvatskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori još u začetku i da su ta tržišta nedovoljno razvijena, ali sa velikom tendencijom brzog razvoja. Istraživanja pokazuju da će tržište elektronskog pružanja platnih usluga kao indikator razvoja internet ekonomije  rasti brzinom od 8% godišnje u razvijenim zemljama, a dvostruko brže na tržištima pomenutih zemalja.

Zaključak

Ove zemlje zajedno predstavljaju veliki potencijal u oblasti elektronske trgovine i elektronskog pružanja platnih usluga. Ali je velikim ulagačima teško da se probiju u ove zemlje i da ulažu u njima, obzirom da su ove zemlje malog potencijala.

Taj mali potencijal proističe iz malog broja stanovnika, slabe ekonomske moći i još uvek slabog pristupa internetu.

Prilika se u ovim zemljama ukazuje pre svega srednjim preduzećima i start-up preduzećima. Velika sloboda i fleksibilnost u kombinaciji sa niskim platama i troškovima marketinga pružaju mogućnost za brz rast i razvoj u ovim zemljama. 

Detaljnu prezentaciju možete pogledati ovde: download.