Izbor oblika marketinga zavisi od različitih faktora, kojih ćemo se dotaći u ovom članku. Pri tom nećemo pominjati samo kriterijume, već i međusobno preplitanje primenjenih oblika marketinga.
Predstavljeni su sledeći oblici:

• Classic Ads: Ovo su oglašavanja koja sama po sebi ne zahtevaju neku veću aktivnost od korisnika. To su baneri, koji su prikaz nečega ili čekaju na klik korisnika. Nisu velike prepreke i nezavisni su od contenta.

• Transaction Ads: Kod ovog oblika reklame reč je o tipu reklame koja je bazirana na interakciji. Interakcija podrazumeva da korisnik izvrši određenu aktivnost koja se od njega zahteva. To bi moglo da bude gledanje nekog videa, odgovaranje na neko pitanje ili određena kupovina itd.

• Paid Content: Ovaj oblik marketinga podrazumeva trgovanje i prodaju contenta uz obavezu plaćanja. Content se direktno plaća, bilo u obliku mesečnih pretplata ili za pojedinačne kupovine (npr. za download neke melodije ili zvona).

• Cooperations: Kooperacija podrazumeva plasiranje contenta zajednički uz nekog partnera.To bi bio slučaj, kada na primer neko preduzeće za telekomunikacije plasira contnet kroz svoje kanale, kako bi svoju ponudu učinilo atraktivnijom.

Vidi mogućnosti primene od grupe 1 do grupe 6. (Link)

Pregled najčešćih modela primene nalazi se na sledećem prikazu:

Različiti oblici primene content marketinga

Koji se oblik marketinga primenjuje i u kojoj kombinaciji, zavisi od različitih aspekata:

• Od vrste preduzeća i za šta je ono specijalizovano: da li je reč o kreatoru contenta, izdavaču (odnosno i jedno i drugo) ili o start-up preduzeću?
  • Vrsta contenta: količina, kvalitet ili kombinacija videa, teksta i audio zvuka?
  • Stepen poznatosti medija za širenje contenta: da li možda već stoje na raspolaganju poznati brendovi ili strane?
  • Ekskluzivnost contenta: da li je content toliko ekskluzivan, da se ne može naći na drugim stranama?
  • Resursi Vašeg preduzeća: da li raspolažete opsežnim resursima ili spadate u mala preduzeća odnosno start-up preduzeća?
  • Troškovi proizvodnje contenta: koliko je koštalo kreiranje contenta? 

O oblicima marketinga mogu se izdvojiti sledeće uopštene činjenice:

• Visina profita za content po kliku raste počev od klasičnih oglašavanja do mogućnosti kooperacija.
• Napori i troškovi potrebni za etabliranje i održavanje rastu počev od content reklama (Content Ads?) do kooperacija.
• Klasična (Classic Ads) i transakcijska oglašavanja (Transactions Ads) su pogodnija za marketing velike pokrivenosti i kooperacije, a direktni obračuni više za skup content.

Za klasično i transakcijsko oglašavanje postoje standardizovani ponuđači, čije povezivanje i sistemi ne prouzrokuju velike troškove, a obećavaju direktnu zaradu u vezi sa aktivnostima korisnika, koji samo kratko vreme posećuju strane tog contenta. Ovde se radi o traganju za informacijama, člancima ili zabavi na nekoliko sekundi (npr. gledanje nekog videa).

Plaćeni content i kooperacije u mnogim slučajevima zahtevaju individualne sisteme i postupke. U njima se krije veliki potencijal, ali ih je najpre potrebno urediti, a potom održavati. Osim toga ovi oblici često nisu pogodni za kupce koji su u potrazi za informacijama o različitim stranama i medijima. Ulaganja u ovakva rešenja zahtevaju ostvarivanje visoke zarade po korisniku. To će se desiti samo, ukoliko content to omogući. Članak koji po kupcu zaradi 20 centi, ne može refinansirati strukturu, koja košta jedan evro po kupcu.
Da li ćete oblik marketinga odrediti prema contentu ili content prema oblicima marketinga, zavisi od Vaših očekivanja i okolnosti. Ali što su bolje usklađena ova dva faktora, veći je potencijal contenta da ostvari profit.

The post Pravi oblik marketinga za Vaš content appeared first on Dimention GmbH.

Da bi se kreirani content širio, plasirao na tržište i naposletku ostvario novčani dobitak,u ovom članku ćemo pojasniti raspoložive oblike marketinga. Članak se zasniva na istraživanju oblika marketinga trenutno korišćenih od strane različitih platformi.

Moguće je razlikovati ukupno četiri oblika content marketinga.

• Classic Ads: Ovo su oglašavanja koja sama po sebi ne zahtevaju neku veću aktivnost od korisnika. To su baneri, koji su prikaz nečega ili čekaju na klik korisnika. Nisu velike prepreke i nezavisni su od contenta.
• Transaction Ads: Kod ovog oblika reklame reč je o tipu reklame koja je bazirana na interakciji. Interakcija podrazumeva da korisnik izvrši određenu aktivnost koja se od njega zahteva. To bi moglo da bude gledanje nekog videa, odgovaranje na neko pitanje ili određena kupovina itd.
• Paid Content: Ovaj oblik marketinga podrazumeva trgovanje i prodaju contenta uz obavezu plaćanja. Content se direktno plaća, bilo u obliku mesečnih pretplata ili za pojedinačne kupovine (npr. za download neke melodije ili zvona).

Cooperations: Kooperacija podrazumeva plasiranje contenta zajednički uz nekog partnera.To bi bio slučaj, kada na primer neko preduzeće za telekomunikacije plasira contnet kroz svoje kanale, kako bi svoju ponudu učinilo atraktivnijom.

Tabela oblici content marketinga

Nabrojani oblici marketinga se koriste na različite načine. Izdvojili smo šest grupa ponuđača contenta, koji koriste ove oblike marketinga.

• Grupa 1 služi se samo klasičnim oglašavanjem (Classic Ads) kao oblikom marketinga. Reč je o najčešće primenjivanom obliku marketinga, jer je jednostavan i delotvoran. Content i prostor za reklamne banere su obezbeđeni i teku paralelno. Tada prikazi i klikovi mogu biti optimizovani.

  Broj korisnika ovog oblika contenta se smanjuje, jer marketing prikazima i klikovima bez veće povezanosti sa contentom gubi na značaju, a mnogi klikovi se ni ne broje odnosno ne donose dodatnu vrednost. Jedan od mnogih primera je fappit.de ili gesuendernet.de.

• Grupa 2 se služi kombinacijom klasičnog (Classic Ads) i transakcijskog oglašavanja (Transactions Ads). Teži se što raznovrsnijem načinu korišćenja contenta. Klasičnim oglašavanjem se dostiže velik broj posetilaca, ali sa malim učešćem. Transakcijskim oglašavanjem se pokušava većim učešćem korisnika i njihovim uključivanjem ostvariti veći dobitak. Primer za to je YouTube.de. Marketinški se koristi prostor, ali se postavljaju i ciljana pitanja ili reklama povezana sa contentom, da bi se postiglo veće učešće određenih ciljnih grupa.
• Grupa 3 takođe meša oblike marketinga, ali na drugi način. Ovde se kombinuje klasično oglašavenje radi šireg marketinga sa direktnim obračunom za vredan content. To često rade izdavači poput Bild-a i New York Times-a. Cilj je da se zaradi na pretplatama ozbiljnih korisnika i na reklamama kod slabijih korisnika, a da se korisnici ne razbeže.
• Grupa 4 koristi sva četiri oblika marketinga. Ovde se opet kao primer može navesti Bild. Oni koriste sve mogućnosti marketinga, kako bi od marke Bild i contenta zaradili novac. Ali na ovom primeru je i vidljivo, da je ova tehnika izvodljiva samo na određenim velikim markama odnosno ponuđačima contenta.
• Grupa 5 služi se kombinacijom direktno plaćenog contenta i kooperacijama. Maxdome nudi dve vrste plaćenog contenta: kako jednokratna plaćanja za content tako i mesečne pretplate. Ovo se dodatno kombinuje sa kooperacijama kao npr. sa Unitiymediom, gde se ponuda dalje deli.

Grupa 6 specijalizovana je za plaćeni content (Paid Content). Ovde se kao primer može navesti Netflix, koji je fokusiran na marketing svog contenta. Time je sistem lako razumljiv za kupce, te ekskluzivni content može biti korišćen, da bi privukao korisnike.

Različiti oblici primene content marketinga

Koji oblik marketinga najviše odgovara kom ponuđaču, razjasnićemo u sledećem članku „Pravi oblik marketinga za Vaš content“.

The post Različiti oblici content marketinga appeared first on Dimention GmbH.

Content marketing podrazumeva strategijsku marketinšku tehniku, koja za cilj ima kreiranje i distribuciju informativnog, savetodavnog i zabavnog sadržaja (relevantni content), kako bi privukao određenu ciljnu grupu i zadržao je kao potencijalne kupce.

Upravo taj relevantni content je ključ za veliki broj korisnika, što direktno predstavlja profit za ponuđača contenta. Sva preduzeća širom sveta, koja kreiraju content, teoretski znaju da je ovaj trend moguć samo u ovom pravcu. U praksi je nešto teže taj model pretvoriti u delo, pošto ne postoji tačna definicija za to šta je dobar ili relevantan content.

Šta je to tačno conent?

Kreiranje contenta podrazumeva praktično sve što nalazimo na internetu: počev od bazičnih oblika kao što su tekstovi i slike pa sve do složenih oblika kao što su video, muzika, igrice, podcast, razni alati (Tools), App-ovi, advertorial, blogging, newsletter, infografike, postovi, webinari itd. Preduzeća pridaju sve veći značaj contentu, kako bi postigli što veći broj klikova i time zaradili novac. Osnovni postupak za to je ituitivne prirode i zahteva posedovanje osećaja za finese.

Osnovni lanac content marketinga

Širenje

Kreiranje contenta samo po sebi nije dovoljno, jer je zapravo dugoročni cilj zadobijanje kupaca, a samo to donosi zaradu. Tek pošto se stvori podloga za kontakt sa kupcima, mogu se postići klikovi, čime se content širi.

Korišćenje sadržaja od strane korisnika i potencijalnih kupaca je od najvećeg značaja. Generisani klikovi na content predstavljaju korisnike, koji zaista koriste ponudu određene strane, bilo da to podrazumeva čitanje nekog članka ili neku drugu relevantnu aktivnost, koju content nudi (pisanje komentara, deljenje postova, prijavljivanje na mailing listu, prijavljivanje na open conference, kupovina nekog proizvoda, klikovi na banere, unos podataka i drugo). Sve su to relevantne aktivnosti, koji strani donose profit.

Kao što se može videti, mnogo je mogućnosti da se ponudi content i time zaradi novac.

Gornji prikaz nudi prvi pregled o širenju contenta. Ali relevantne i direktne dobiti na osnovu ovog lančanog modela ne mogu se tek tako postići bez dodatnih elemenata. Da bi se od contenta zaista ostvarila zarada, potrebno je efikasnije koristiti ovaj lanac, a grafiku proširit za tri komponente: troškovi, zarada i skalabilnost.

Kreiranje svake vrste contenta predstavlja neki trošak. Ulažu se novac i vreme ili se koriste neki drugi resursi. Da bi se kreirani content širio i postigla veća pokrivenost, ponovo se mora ulagati. Za to se može na primer urediti neki blog, content se može ugraditi u druge strane ili se može reklamirati itd.Tek tada je content ponuđen kupcima na korišćenje i pretvara se u zaradu.

Da bi se izmerila istinska zarada, moraju se uzeti u obzir svi troškovi i ulaganja za kreiranje contenta. Pri tom je jedno jasno: ako dobit od klikova i aktivnosti korisnika (kupovina, klikovi za reklame itd.) ne pokriva te troškove, profit se ne može ostvariti.

Za relevantno kreiranje contenta potrebno je da kompletan sistem bude skalabilan. Kada bi na primer izrada jednog članka iznosila 10 evra i dodtnih 5 evra koštala google reklama, a zarada iznosila 100 evra, to bi značilo da nije postignut relevantan profit. Tek kada bi svake godine bilo  objavljeno 2000 članaka, bilo bi reči o interesantnom biznis modelu.

Tada bi dopunjeni lanac efikasnosti od contenta do profita bio predstavljen na sledeći način:

Lanac content marketinga

Uprkos jednostavnoj i logičnoj strukturi uvek se iznova razmatraju pitanja o ekonomskom uspehu contenta:

• Koji je content jeftin, a budi veliko interesovanje?
• Koju ciljnu grupu želim da zadobijem odnosno koju aktivnosti ona treba da izvede u cilju donošenja profita?
• Kako da proširim content zbog postizanja neophodne skalabilnosti i skalabilnih efekata?
• Koji oblici marketinga postoje da bi se zaradio novac od contenta?

Na sva ova pitanja dajemo odgovor u narednim člancima i na osnovu našeg iskustva predstavljamo sliku postojećeg stanja na tržištu. Počećemo sa pitanjem o oblicima marketinga odnosno mogućnostima zarađivanja novca od contenta (Različiti oblici content marketinga i Pravi oblik marketinga za Vaš content).

The post Zarada novca od contenta – lanac content marketinga appeared first on Dimention GmbH.

• „Razvoj tržišta elektronskog pružanja platnih usluga u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori“
• „Osnovni podaci o Srbiji kao zemlji u poređenju sa Hrvatskom, Bugarskom, Crnom Gorom i Slovenijom“

U ovom članku rasvetljavamo digitlne okvirne uslove u navedenim zemljama ponaosob.

Osnovni preduslov za široku primenu onlajn-kupovine su pouzdana internet konekcija i osnovno poznavanje korišćenja interneta.

Trenutno u Srbiji ima oko 4,1 miliona korisnika interneta, od kojih se samo 1,9 miliona, dakle manje od 50%, može svrstati u redovne korisnike, a od njih svega 616.500 ili 24% spada u kupce u onlajn-prodavnicama. Da bi što više običnih korsnika interneta prešlo u korisnike onlajn-kupovine, potrebne su nove investicije u razvoj informaciono-komunikacijskih tehnologija.

U Crnoj Gori i Bugarskoj slična je situacija kao u Srbiji, dok Hrvatska ima znatno veći broj redovnih korisnika interneta u odnosu na ukupan broj korisnika, ali takođe mali broj korisnika onlajn-kupovine.
Razvijene zemlje Slovenija i Austrija pokazuju znatno veću primenu interneta uopšte, pa i u oblasti elektronske trgovine. U Sloveniji se 78% redovnih korisnika interneta odlučuje za elektronski vid kupovine preko interneta, a u Austriji 62% redovnik korisnika interneta kupuje onlajn. Slika ispod ovog dela teksta grafički prikazuje ove podatke.

Grafika prikazuje s leva na desno ukupan broj internet korisnika, broj redovnih internet korisnika i broj onlajn-kupaca u zemljama ponaosob:

Ukupan broj internet korisnika redovni korisnici onlajn-kupci Srbija Crna Gora Hrvatska Bugarska

Jedan od razloga ovolikih razlika kod ovih zemalja je raspolaganje širokopojasnim internetom. U Srbiji svega 10,8% domaćinstava raspolaže širokopojasnim internetom, dok je taj broj u Bugarskoj 15,5%, u Hrvatskoj 19,5%, u Sloveniji 24,5% i Austriji 26,5%. Jedino je u Crnoj Gori zabeležen niži podatak u odnosu na Srbiju, a to je 8,3%.  

Koliko potroši prosečan kupac na internetu?

Ne samo da je nizak broj kupaca onlajn-kupovine u Srbiji, već je i njihova kupovna moć niska. To dokazuje podatak da prosečan potrošač u onlajn-prodavnicama u Srbiji godišnje potroši 50 evra, čemu je glavni razlog slaba kupovna moć, još uvek nedovoljno zadobijeno poverenje potrošača u elektronski vid kupovine, kao i slaba ponuda domaćih onlajn prodavnica u odnosu na inostrane. Kupci u Srbiji se mnogo češće odlučuju za elektonsku kupovinu na inostranim sajtovima, jer je ponuda na tim sajtovima povoljnija i veća nego na domaćim. Broj onlajn-kupaca znatno je porastao krajem 2011. godine, kada su se pojavile prve onlajn-ponude sniženih cena proizvoda. Na taj način proizvodi su mogli da se kupe po znatno povoljnijim cenama, što je ohrabrilo kupce da češće kupuju ovim putem i ukažu im svoje poverenje.  

U Hrvatskoj prosečan potrošač u onlajn-prodavnicama izvoji 90 evra, u Bugarskoj 80 evra, a u Crnoj Gori 40 evra. U Sloveniji i Austriji ta cifra neuporedivo je veća. Ovi podaci su prikazani na sledećoj grafici:

Prosečna godišnja onlajn-potrošnja u pomenutim zemljama:

Prosečna godišnja onlajn-potrošnja Srbija Hrvatska Bugarska Crna Gora

Svi ovi podaci govore da je elektronski vid kupovine u Srbiji, pa i u Hrvatskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori još u začetku i da su ta tržišta nedovoljno razvijena, ali sa velikom tendencijom brzog razvoja. Istraživanja pokazuju da će tržište elektronskog pružanja platnih usluga kao indikator razvoja internet ekonomije  rasti brzinom od 8% godišnje u razvijenim zemljama, a dvostruko brže na tržištima pomenutih zemalja.

Zaključak

Ove zemlje zajedno predstavljaju veliki potencijal u oblasti elektronske trgovine i elektronskog pružanja platnih usluga. Ali je velikim ulagačima teško da se probiju u ove zemlje i da ulažu u njima, obzirom da su ove zemlje malog potencijala.

Taj mali potencijal proističe iz malog broja stanovnika, slabe ekonomske moći i još uvek slabog pristupa internetu.

Prilika se u ovim zemljama ukazuje pre svega srednjim preduzećima i start-up preduzećima. Velika sloboda i fleksibilnost u kombinaciji sa niskim platama i troškovima marketinga pružaju mogućnost za brz rast i razvoj u ovim zemljama. 

Detaljnu prezentaciju možete pogledati ovde: download.

The post Digitalni okvirni uslovi Srbije u poređenju sa Hrvatskom, Bugarskom, Crnom Gorom i Slovenijom appeared first on Dimention GmbH.